Копија представе освећења моста са Трајановог стуба у Риму, Археолошки музеј, Кладово
Године које су претходиле оснивању удружења
Један од оснивача Удружења и његов садашњи председник, Гордана Каровић, радила је у Републичком заводу за заштиту споменика културе од почетка 1993. до краја 2006. године. У том периоду покушала је да покрене неколико иницијатива које би обезбедиле да ова институција у оквиру својих делатности и надлежности, преузме бригу о заштити подводне културне баштине. До тога, нажалост, никада није дошло.
У свим покушајима увек је указивала на значај започињања подводних истраживања остатака Трајановог моста код Костола на Дунаву. То је, између осталог, наглашено и у реферату одржаном на скупу посвећеном римском лимесу, у Кладову 1995. године (Кarović G., The Possibilities of Underwater Archaeological Research in the Iron Gate Area, Roman Limes on the Middle and Lower Danube, Belgrade 1996, 265-268). Ова иницијатива је била потпуно у складу са изузетним значајем овог споменика културе и требала је да представља логичан наставак археолошких истраживања обављених на копненим, приступним деловима моста. Наиме, још 1979. године проф. Гарашанин и др Васић истичу да се питање изградње стубова у кориту реке „... може решити само детаљним снимањем ситуације код појединих стубаца у кориту реке, чиме би се утврдило и евентуално постојање остатака кесона. Ова истраживања ваљало би извршити упоредо са ископавањима, применом нових метода археологије“ (Гарашанин М., Васић М., Трајанов мост - кастел Понтес, претходни извештај 1979, Ђердапске свеске I, Београд 1980, 12), а 1982. године се под руководством др Владимира Кондића организује снимање трасе моста single-beam сонаром и извиђајно роњење на остацима стубова у кориту реке (резултати нису публиковани).
Били смо потпуно спремни да кренемо даље - имали смо знање о 'новим методама археологије', имали смо опрему, људе и велику жељу.
Први пројекат за подводна истраживања Трајановог моста Гордана Каровић је направила почетком 1998. године, после договора са колегама из Румуније, из Регионалног музеја Ђердапа у Турну Северину. Али, ствари се нису помериле са мртве тачке до пред крај 2001. године, када је директор РЗЗЗСК, господин Марко Омчикус, затражио пројекат и одлучио да подржи његову реализацију. До тога је дошло ипак тек 2003. године. Као један од приоритета Републичког завода, пројекат је те године финансиран од стране Министарства културе Републике Србије, а Гордана Каровић одређена за руководиоца Пројекта подводних археолошких истраживања Трајановог моста.
И тако су прва истраживања започела у години у којој се, срећним стицајем околности, навршавало тачно 19 векова од почетка градње овог највећег античког моста на свету.
Обављена су хидрографска мерења, визуелна ронилачка проспекција, видео и фотографско снимање, a крајем године припремљен је и документарни филм Трајанов мост - 19 векова касније.
Резултати постигнути претходне године довели су до знатно већег издвајања финансијких средстава од стране Министарства културе за потребе рада на овом пројекту у 2004. години.
Кратак опис урађених послова:
Геофизичка истраживања уз примену морфометријских, сеизмометријских и магнетометријских метода на води, на јужној, српској страни реке.
Обављени су експерименти за утврђивање најбољег методолошког приступа за фотограметријска снимања остатака моста у специфичним радним условима који владају у водама Дунава.
Израђена је мултимедијална презентације Trajan's bridge: New Tendencies и одржан већи број предавања.
Радови који су се обављали током 2005. године финансирани су средствима преосталим из 2004. године. Дозвољено нам је да их користимо јер због изузетно лоших хидрографских услова предвиђени радови нису могли да буду завршени у 2004. години.
Исте, 2005. године, руководство Републичког завода за заштиту споменика културе је одлучило да се за овај пројекат не траже средства од Министарства културе у оквиру приоритета за 2006. годину, тако да су ова истраживања, која су имала изузетан одјек, посебно у иностраним археолошким круговима, обустављена.
Филм Трајанов мост - 19 векова касније, приказан је на штанду Министарства културе на Сајму туризма у Београду, а постер о подводним истраживањима Трајановог моста презентован је на Лимес конгресу (International Congress of Roman Frontier Studies) одржаном у граду Леон у Шпанији у септембру ове године.
Од почетка новембра 2006. године ни руководилац подводних археолошких истраживања остатака Трајановог моста не ради више у Републичком заводу за заштиту споменика културе.
А онда је основано удружење Aqua et Archaeologia
Трајанов мост је много више од једног археолога, једне институције, једног министарства.
ТРАЈАНОВ МОСТ ЈЕ СПОМЕНИК ЗА СВА ВРЕМЕНА
И зато је удружење Aqua et Archaeologia наставило да, у границама својих могућности, пропагира значај података који се могу добити подводним археолошким истраживањима овог изузетног споменика. То је наша обавеза према наслеђу које су нам оставиле прошле генерације, а сачувало време и воде Дунава.
Одржана су предавања у Румунији и у Задру, Хрватска, на годишњем скупу Европске археолошке асоцијације.
Одржана су предавања на Филозофском факултету у Београду, на годишњем скупу Српског археолошког друштва у Зајечару и на међународним симпозијумима на Кипру и у Румунији.
Учешће на Сајму наутике у Београду, предавање на регионалном семинару о заштити подводне културне баштине, одржаном почетком октобра у Задру, Хрватска и сарадња нашег удружења са Корнел Универзитетом, САД (Cornell Tree-Ring Laboratory, Cornell University, USA.
Учешће на Сајму туризма и Сајму наутике у Београду, на IV међународном фестивалу подводног филма у Великој Плани, на Дану Дунава у Београду, предавање у Мађарском националом музеју у Будимпешти.