Музеј града Новог Сада организовао је, 23. фебруара 1996. године, роњење у Великом ратном бунару Петроварадинске тврђаве. Задатак је био да се утврди очуваност дела бунара који се налази под водом. Роњење су обавиле Гордана Каровић, археолог Републичког завода за заштиту споменика културе и Божана Остојић, инструктор роњења.
Дубина бунара је до површине воде била 36 m, док је висина воденог стуба износила 17 m. Отежавајуће околности - смањена видљивост, не већа од двадесет сантиметара, ниска температура воде (12оС) као и велика количина наталоженог отпадног материјала онемогућила је детаљније испитивање дна. На 7 метара дубине констатована је, очувана in situ, хоризонтално постављена дрвена греда - део механизма за вађење воде из бунара. Утврђено је да је од површине до садашњег нивоа дна бунар грађен на исти начин - од цигала. Део који се налази под водом је веома добро очуван и на зидовима не постоје видљива оштећења која би онемогућавала његово предвиђено пражњење и археолошко чишћење.