Појам Вештачки гребен датира још из далеке прошлости. Човек је у свом природном амбијенту на унутрашњим водама и морима посматрао формирање разноликих облика живота, прилагођавао се, креирао и формирао објекте који су му омогућили једноставнији начин исхране. То су најчешће биле форме брана, ограђених делова река или потока, гомиле камења на пустим пешчаним спрудовима, импровизовани рибњаци... нека врста аквариума. У таквом, природном амбијенту предизајнираном од стране човека, могле су се видети најразличитије симбиозе риба и животиња.. Чак и на том нивоу свести наш предак је имао осећај повезаности са природом и узајамне користи. Милениумима се та свест мењала па се данас суочавамо са чињеницом да је дошло до велике диспропорција између онога што је човек узео и онога што враћа природи, онога што јој је неопходно да би нам и даље била у функцији.