Подводна археолошка мапа Србије
Моноксил из корита Дунава, стална поставка Музеја града Новог Сада
YouTube Channel AetA: www.youtube.com/watch?v=Kxw0YeHzQRM
ПОДВОДНА АРХЕОЛОШКА МАПА СРБИЈЕ
База података подводних археолошких налазишта и налаза из корита река
Уместо увода
На питање зашто се бавити подводном археологијом када је и копнена довољно компликовања, одговор је веома једноставан:
Материјал који се открива под водом је толико разноврстан да су ретки видови копнених археолошких истраживања који не могу да буду употпуњени или поткрепљени информацијама из подводног контекста. А оно што додатно подводна археолошка налазишта чини изузетним је чињеница да је очуваност покретних налаза, посебно оних органског порекла, неупоредиво боља под водом него што је то случај на копненим налазиштима.
Античка и средњовековна друштва су у својој основи била поморска друштва. Кроз историју je водени транспорт, са лукама и пристаништима повезаним добрим копненим комуникацијама, обезбеђивао империјалним силама основ за трговачку и војну доминацију. Пловити је било јефтиније и сигурније него путовати копном. На основу Диоклецијановог едикта о максимуму цена израчунато је да је јефтинији био превоз бродом од једног до другог краја Медитерана, него 75 миља копном. Такође, да је превоз истог терета речним саобраћајем био шест пута скупљи него морским, а копненим чак 55 пута скупљи.
Међутим, подаци из писаних извора и са копнених археолошких истраживања нису довољни да се у потпуности сагледа и разуме значајна улога коју је пловидба, са свим сегментима друштва који су били везани за њу, имала у прошлости. Из тог разлога археолошки радови под водом битно проширују наша знања из ове области и због тога је откривање културних остатака у морима, рекама и језерима, које је у почетку било случајно, временом постало планска активност.
Археолошка истраживања под водом обухватају откривање специфичности пловидбе, конструктивне карактеристике пловних објеката кроз све периоде, грађевине подигнуте у води или изнад воде - мостове, пристаништа, сојеничарска насеља, али и бројне предмете који су се стицајем различитих околности нашли под водом, иако нису непосредно везани за живот на њој. Разноврсност подводних археолошких налазишта је толика да слободно може да се каже да су вода и водено окружење једини заједнички елементи који их повезују и сврставају у исту категорију. Поједини подводни налази, као што су остаци бродолома, показују висок ниво техничких достигнућа, док други, иако веома једноставни, као што су предмети коришћени у риболову, пружају занимљиве информације о свакодневном животу у прошлости.
Воде Србије
Обале и воде река српског дела Подунавља биле су, од дубоке праисторије, позорница многих културних процеса и историјских збивања. На њихов изузетан, а до сада потпуно неискоришћен потенцијал, указује добро очуван, типолошки веома хетероген археолошки материјал који, нажалост, не потиче са археолошких ископавања, већ је углавном налажен приликом експлоатације шљунка и песка из речних корита.
Честе налазе представљају коштани остаци горње плеистоценских животиња: мамута, бизона и џиновског јелена, који су на Сави налажени код Гомолаве, Сремске Митровице, Лаћарка, Мартинаца и на потесу између ушћа Босута и Дрине, а на Дунаву у највећем броју код Рама. Археолошки материјал је хронолошки и типолошки хетероген: оруђа, оружја (из река потичу готово сви налази средњовековних мачева!), метално посуђе, новац, делови керамичких посуда. У рекама Србије до сада су откривени остаци два чамца из римског периода у близини Прахова и више моноксила различитих димензија, од којих су најпознатији примерци импресивних димензија извађени из Саве код Хртковаца и из Дунава испод Петроварадинске тврђаве.
