Моноксил из корита Дунава, стална поставка Музеја града Новог Сада
YouTube Channel AetA: www.youtube.com/watch?v=Kxw0YeHzQRM
На питање зашто се бавити подводном археологијом када је и копнена довољно компликовања, одговор је веома једноставан:
Материјал који се открива под водом је толико разноврстан да су ретки видови копнених археолошких истраживања који не могу да буду употпуњени или поткрепљени информацијама из подводног контекста. А оно што додатно подводна археолошка налазишта чини изузетним је чињеница да је очуваност покретних налаза, посебно оних органског порекла, неупоредиво боља под водом него што је то случај на копненим налазиштима.
Античка и средњовековна друштва су у својој основи била поморска друштва. Кроз историју je водени транспорт, са лукама и пристаништима повезаним добрим копненим комуникацијама, обезбеђивао империјалним силама основ за трговачку и војну доминацију. Пловити је било јефтиније и сигурније него путовати копном. На основу Диоклецијановог едикта о максимуму цена израчунато је да је јефтинији био превоз бродом од једног до другог краја Медитерана, него 75 миља копном. Такође, да је превоз истог терета речним саобраћајем био шест пута скупљи него морским, а копненим чак 55 пута скупљи.
Обале и воде река српског дела Подунавља биле су, од дубоке праисторије, позорница многих културних процеса и историјских збивања. На њихов изузетан, а до сада потпуно неискоришћен потенцијал, указује добро очуван, типолошки веома хетероген археолошки материјал који, нажалост, не потиче са археолошких ископавања, већ је углавном налажен приликом експлоатације шљунка и песка из речних корита.
Честе налазе представљају коштани остаци горње плеистоценских животиња: мамута, бизона и џиновског јелена, који су на Сави налажени код Гомолаве, Сремске Митровице, Лаћарка, Мартинаца и на потесу између ушћа Босута и Дрине, а на Дунаву у највећем броју код Рама. Археолошки материјал је хронолошки и типолошки хетероген: оруђа, оружја (из река потичу готово сви налази средњовековних мачева!), метално посуђе, новац, делови керамичких посуда. У рекама Србије до сада су откривени остаци два чамца из римског периода у близини Прахова и више моноксила различитих димензија, од којих су најпознатији примерци импресивних димензија извађени из Саве код Хртковаца и из Дунава испод Петроварадинске тврђаве.